Neki mitovi o epilepsiji su stari vekovima ali i dalje opstaju.
Piše: Dr Aleksandar Ristić
Mit 1: Ukoliko je osoba imala epileptični napad, sigurno ima epilepsiju
Činjenica: Osoba kod koje je dijagnostikovana epilepsija imala je dva ili više neprovociranih epileptičnih napada koji su se javili u razmaku većem od 24 sata. Ponekada posebne okolnosti mogu da provociraju epileptične napade (nagla obustava posle dugotrajne zloupotrebe alkoholnih pića, dugotrajno nespavanje, početak uzimanja novog leka i slično). Ovakvi događaji nisu vezani za bolest koju zovemo epilepsija.
Mit 2: Osobe sa epilepsijom su mentalno obolele ili emocionalno nestabilne
Činjenica: Epilepsija je zapravo zajednički naziv za veći broj poremećaja koji se karakterišu epileptičnim napadima. Epilepsija predstavlja autentičnu dsfunkcionalnost mozga u vidu nenormalnog električnog pražnjenja, ne predstavlja mentalni problem i nema samo jedan i poznat uzrok.
Mit 3: Osobe sa epilepsijom ne mogu da budu pametne kao i drugi ljudi
Činjenica: Epilepsija ima veoma mali efekat na ljudsku mogućnost razmišljanja (izuzev tokom epileptičnih napada ili u sklopu neželjenih efekata antiepileptičnih lekova).
Mit 4: Ljudi koji boluju od epilepsije ne mogu da podnesu pritiske na radnom mestu i zahtevne poslove
Činjenica: Vrlo često mogu. Većinu profesija, uključujući i one u biznisu, politici, pravosuđu, sportu i medicine mogu da obavljanju oboleli sa epilepsijom.
Mit 5: Lako je predvideti kada će da se desi epileptični napad
Činjenica: I dalje, nažalost, nismo u stanju da predvidimo kada će se tačno epileptični napad desiti. Neki pacijenti mogu da osete kratkotrajnu senzaciju koja traje nekoliko sekundi pre napada i koja se naziva “aura”.
Mit 6: Epileptični napadi su bolni
Činjenica: Osoba sa epilepsijom je obično bez svesti tokom epileptičnog napada i ne može da oseti bol. Po rasvešćivanju te osobe mogu da osete nelagodnost u telu, bolove u mišićima i u jeziku ukoliko su se ugrizli za isti tokom napada.
Mit 7: Epilepsija je najčešća kod dece
Činjenica: Epilepsija je podjednako česta kod dece i kod starijih. U svakom slučaju epilepsija može da počne u bilo kojem životnom dobu.
Mit 8: Tokom epileptičnog napada osoba može da proguta sopstveni jezik i tako se uguši
Činjenica: Ovo je nemoguće. Najgore što se može desiti sa jezikom je da bude ugrižen.
Mit 9: Potrebno je staviti predmet u usta nekome ko ima epileptični napad
Činjenica: Nikada ne treba stavljati bilo šta u usta osoba koje imaju epileptični napad, jer ovakva aktivnost može samo da povredi onog koji ima napad ili onoga koji takvu aktivnost sprovodi. Ono što je potrebno je da se osoba okrene sa strane, da se opusti okovratnik ukoliko je zategnut tokom napada, da se odmaknu potencijalno opasni predmeti iz okoline (tvrdi ili oštri) i da se sačeka završetak napada. Ukoliko epileptični napad traje duže od dva minuta potrebno je da se pozove hitna pomoć.
Mit 10: Epilepsija ne može da se kontroliše
Činjenica: Postoji mnogo načina za lečenje epilepsije. Sa lekovima protiv epilepsije moguće je kontrolisati epileptične napade adekvatno kod 70% pacijenata. Preostalih 30% pacijenata su mogući kandidati za hirurško lečenje, ali ova vrsta lečenja zavisi od mesta odakle epilepsija počinje.
Mit 11: Žene sa epilepsijom ne mogu da ostaju u drugom stanju
Činjenica: Epilepsija ne utiče na mogućnost žena da ostanu u drugom stanju i ima minimalni uticaj na razvoj ploda u majčinoj utrobi. Ipak, ukoliko žene sa epilepsijom uzimaju antiepileptičnu terapiju (što je neophodno u najvećem broju slučajeva) rizik za defekt ploda je između 2 i 10%. Srećom bezbedno okončanje trudnoće je moguće u 95% slučajeva.
Mit 12: Ljudi sa epilepsijom preneće svoju bolest na njihovu decu
Činjenica: Deca roditelja koji imaju neku formu epilepsije su u većem riziku da i sama dobiju epilepsiju, ali je taj rizik ukupno gledano veoma mali. Ovo je zbog toga što je problem u pojedinačnom genu veoma retko uzrok epilepsije. Češće se radi o kombinaciji defekta u više gena.