Неки митови о епилепсији су стари вековима али и даље опстају.
Пише: Др Александар Ристић
Мит 1: Уколико је особа имала епилептични напад, сигурно има епилепсију
Чињеница: Особа код које је дијагностикована епилепсија имала је два или више непровоцираних епилептичних напада који су се јавили у размаку већем од 24 сата. Понекада посебне околности могу да провоцирају епилептичне нападе (нагла обустава после дуготрајне злоупотребе алкохолних пића, дуготрајно неспавање, почетак узимања новог лека и слично). Овакви догађаји нису везани за болест коју зовемо епилепсија.
Мит 2: Особе са епилепсијом су ментално оболеле или емоционално нестабилне
Чињеница: Епилепсија је заправо заједнички назив за већи број поремећаја који се карактеришу епилептичним нападима. Епилепсија представља аутентичну дсфункционалност мозга у виду ненормалног електричног пражњења, не представља ментални проблем и нема само један и познат узрок.
Мит 3: Особе са епилепсијом не могу да буду паметне као и други људи
Чињеница: Епилепсија има веома мали ефекат на људску могућност размишљања (изузев током епилептичних напада или у склопу нежељених ефеката антиепилептичних лекова).
Мит 4: Људи који болују од епилепсије не могу да поднесу притиске на радном месту и захтевне послове
Чињеница: Врло често могу. Већину професија, укључујући и оне у бизнису, политици, правосуђу, спорту и медицине могу да обављању оболели са епилепсијом.
Мит 5: Лако је предвидети када ће да се деси епилептични напад
Чињеница: И даље, нажалост, нисмо у стању да предвидимо када ће се тачно епилептични напад десити. Неки пацијенти могу да осете краткотрајну сензацију која траје неколико секунди пре напада и која се назива “аура”.
Мит 6: Епилептични напади су болни
Чињеница: Особа са епилепсијом је обично без свести током епилептичног напада и не може да осети бол. По расвешћивању те особе могу да осете нелагодност у телу, болове у мишићима и у језику уколико су се угризли за исти током напада.
Мит 7: Епилепсија је најчешћа код деце
Чињеница: Епилепсија је подједнако честа код деце и код старијих. У сваком случају епилепсија може да почне у било којем животном добу.
Мит 8: Током епилептичног напада особа може да прогута сопствени језик и тако се угуши
Чињеница: Ово је немогуће. Најгоре што се може десити са језиком је да буде угрижен.
Мит 9: Потребно је ставити предмет у уста некоме ко има епилептични напад
Чињеница: Никада не треба стављати било шта у уста особа које имају епилептични напад, јер оваква активност може само да повреди оног који има напад или онога који такву активност спроводи. Оно што је потребно је да се особа окрене са стране, да се опусти оковратник уколико је затегнут током напада, да се одмакну потенцијално опасни предмети из околине (тврди или оштри) и да се сачека завршетак напада. Уколико епилептични напад траје дуже од два минута потребно је да се позове хитна помоћ.
Мит 10: Епилепсија не може да се контролише
Чињеница: Постоји много начина за лечење епилепсије. Са лековима против епилепсије могуће је контролисати епилептичне нападе адекватно код 70% пацијената. Преосталих 30% пацијената су могући кандидати за хируршко лечење, али ова врста лечења зависи од места одакле епилепсија почиње.
Мит 11: Жене са епилепсијом не могу да остају у другом стању
Чињеница: Епилепсија не утиче на могућност жена да остану у другом стању и има минимални утицај на развој плода у мајчиној утроби. Ипак, уколико жене са епилепсијом узимају антиепилептичну терапију (што је неопходно у највећем броју случајева) ризик за дефект плода је између 2 и 10%. Срећом безбедно окончање трудноће је могуће у 95% случајева.
Мит 12: Људи са епилепсијом пренеће своју болест на њихову децу
Чињеница: Деца родитеља који имају неку форму епилепсије су у већем ризику да и сама добију епилепсију, али је тај ризик укупно гледано веома мали. Ово је због тога што је проблем у појединачном гену веома ретко узрок епилепсије. Чешће се ради о комбинацији дефекта у више гена.