Ми знамо да неуролошке болести значајно ремете укупно свакодневно функционисање. Зато ми нудимо одговоре на потребе, бриге и хтења пацијената у топлом, умирујућем и пријатном окружењу.
Мултипла склероза
Мултипла склероза погађа централни нервни систем и прекида комуникацију и проток између мозга и тела на више места. Узрок је непознат али је неуролошка наука на путу да установи праву позадину овог обољења. Ова болест код неких пацијената може довести до функционално онеспособљавајућих симптома укључујући губитак вида, замор, отежану координацију удова и слабост, али се болест може приказати и у веома благој форми у којој болесници скоро читавог живота немају симптоме болести.
Лечење мултипле склерозе почиње постављењем дијагнозе и траје целоживотно. Никада није рано (нити касно) да се отпочне са квалитетним и савременим лечењем ове болести.
Епилепсија
Епилепсија је неуролошка болест која узрокује понављане епилептичне нападе који се одликују променом стања свести, невољним покретима удова и тела (типа трзајева или кочења) или променама у сензорним функцијама (виду, мирису, слуху или трњењем у појединим деловима тела). Епилептични напади настају ненормалним електричним пражњењем у можданој кори. Узрок настанка епилепсије је непознат али се савременим дијагностичким поступцима неуролошко сазнање о природи епилепсије значајно продубило.
Епилепсија се лечи лековима против епилептичних напада (антиепилептици) а у посебним случајевима и оперативним поступком (хируршким уклањањем епилептичног фокуса у мозгу), процедурама неуростимулације (стимулација вагусног живца) или кетогеном дијетом (посебним режимом исхране базираном на мастима).
Мождани удар
Мождани удар узрокован је недостатком кисеоника и шећера у мозгу који се допрема крвотоком, а чији је узрок зачепљен крвни суд (или његово напрснуће). Ова болест је један од највећих убица и узрочника функционалне онеспособљености и инвалидности. Пацијенти се од можданог удара у значајном делу могу заштити одржавањем нормалног крвног притиска, правилном исхраном и сталном физичком активношћу. Време је критична вредност у лечењу можданог удара јер се важна терапија може применити у сатима од настанка првих симптома.
Најважнија карика у третману пацијената је поступак заштите од можданог удара (примарна – мождани удар се још није догодио, или секундарна – после првог можданог удара). Заштита од можданог удара састоји се од примене више терапијских процедура и прилагођавања хигијенско дијететског режима.
Паркинсонова болести и невољни покрети
Постоји неколико типова невољних покрета који могу да утичу на баланс пацијента, координацију, говор или укупне покрете. Они могу бити испољени у шширокој лепези од тремора (ритмичног подрхтавања) до пренаглашених покрета у групама мишића (или блокираним покретима у групама мишића). Неке болести, као што је Паркинсонова болест могу да буду узроковане раним одумирањем нервних ћелија (неуродегенерација). Паркинсонова болест је поремећај мозга који се приказује немогућношћу пацијента да контролише своје покрете, кретање и емоције. За сада нема лека против Паркинсонове болести али постоји неколико начина да се контролишу њени симптоми.
Поремећаји спавања
Постоји више типова поремећаја спавања који погађају велики број мушкараца и жена у свим годинама. Симптоми поремећаја спавања укључују немогућност и тешкоће заспивања (нпр. Инсомнија), претерану дневну поспаност (нпр. Нарколепсија), сметње спавања изазване поремећајима у дневно-ноћном ритму (нпр. Поремећа спавања код сменских радника), невољне покрете у спавању (нпр. Синдром немирних ногу) или ненормално понашање током спавања (нпр. Ноћни страхови и месечарење).
Мигрена и друге хроничне главобоље
Мигрена је најчешћи тип главобоље који може да има веома велики и неповољан ефекат на квалитет живота пацијената. Иако је прави узрок мигрене непознат данас постоји процедурални третман пацијената са мигреном који омогућава добру контролу мигренских главобоље и престанак негативног утицаја мигрене на свакодевно функционисање. Поред мигрене у специфичне главобоље код којих постоје препоручивани терапијски протоколи убрајају се и тензионе главобоље, кластер главобоље, главобоље прекомерне употребе аналгетике и друге.