Шта је то и када треба да представља разлог за бригу
Пише: Др Александар Ристић
Déjà vu је кратка али интензивна импресија да је потпуно идентична ситуација већ проживљена у неком недефинисаном времену. Овај осећај да сте то већ радили једном раније – да сте били на овом месту, да сте били у оваквом разговору – то је осећај који одједном постаје веома интензиван.
У исто време, ви сте потпуно уверени да овај осећај није реалан јер нисте били на овом месту или срели ове људе у било којем ранијем периоду вашег живота.
Шестдесет до 70 процената здравих људи осети ово транзиторно ментално стање. Посебан видни контекст најчешће поспешује déjà vu, али то могу бити и изречене речи које могу да покрену илузију познатог.
Déjà vu се појављује најчешће од 15 до 25 године и прогресивно се смањује са старењем. Људи који имају више образовање, који чешће путују, који се сећају својих снова или који имају либерална животна схватања су пријемчивији за овакве доживљаје. Међу студентима, умор и стрес могу да поспеше déjà vu. Déjà vu се такође појављује чешће у вечерњим сатима и викендима.
Како се déjà vu дешава
Déjà vu може бити неуролошки симптом. Иста сензација са истим особинама се дешава код пацијената са епилепсијом слепоочног (темпоралног) режња.
Снимања из дубине мозга пре оперативног лечења код пацијената са епилепсијом слеепочног режња су показала механизме déjà vu. Део слепоочне мождане коре испод једног дела мозга који се зове хипокампус бива надражен епилептичним нападом и на тај начин активира два кружна пута можданих импулса у хипокампусу.
Један кружни пут надгледа истовремено искуство спољнег света. Други неуронски круг евоцира ранија сећања. Ова симултана активација “притиска време” између две мождане функције и тако изрокује “сећање садашњег” или искушавање déjà vu.
Када déjà vu искуство постаје проблем
Déjà vu може да сугерише на неуролошки проблем када:
- се појављује често (више пута месечно у односу на пар пута годишње)
- је праћен визуелним сценама
- је праћен губитком свести и/или симптомима какви су несвесно мљацкање, снажан осећај страха, осећа убрзаног лупања срца или несвесно и бесциљно померање руку
Када постоји било која сумња у вези узрока déjà vu, важно је консултовати неуролога.
Изузев у епилепсији déjà vu се може видети у васкуларној деменцији и ређе у другим деменцијама.
Др. Ристић је неуролог у неуролошкој ординацији Неуро3.