Šta je to i kada treba da predstavlja razlog za brigu
Piše: Dr Aleksandar Ristić
Déjà vu je kratka ali intenzivna impresija da je potpuno identična situacija već proživljena u nekom nedefinisanom vremenu. Ovaj osećaj da ste to već radili jednom ranije – da ste bili na ovom mestu, da ste bili u ovakvom razgovoru – to je osećaj koji odjednom postaje veoma intenzivan.
U isto vreme, vi ste potpuno uvereni da ovaj osećaj nije realan jer niste bili na ovom mestu ili sreli ove ljude u bilo kojem ranijem periodu vašeg života.
Šestdeset do 70 procenata zdravih ljudi oseti ovo tranzitorno mentalno stanje. Poseban vidni kontekst najčešće pospešuje déjà vu, ali to mogu biti i izrečene reči koje mogu da pokrenu iluziju poznatog.
Déjà vu se pojavljuje najčešće od 15 do 25 godine i progresivno se smanjuje sa starenjem. Ljudi koji imaju više obrazovanje, koji češće putuju, koji se sećaju svojih snova ili koji imaju liberalna životna shvatanja su prijemčiviji za ovakve doživljaje. Među studentima, umor i stres mogu da pospeše déjà vu. Déjà vu se takođe pojavljuje češće u večernjim satima i vikendima.
Kako se déjà vu dešava
Déjà vu može biti neurološki simptom. Ista senzacija sa istim osobinama se dešava kod pacijenata sa epilepsijom slepoočnog (temporalnog) režnja.
Snimanja iz dubine mozga pre operativnog lečenja kod pacijenata sa epilepsijom sleepočnog režnja su pokazala mehanizme déjà vu. Deo slepoočne moždane kore ispod jednog dela mozga koji se zove hipokampus biva nadražen epileptičnim napadom i na taj način aktivira dva kružna puta moždanih impulsa u hipokampusu.
Jedan kružni put nadgleda istovremeno iskustvo spoljneg sveta. Drugi neuronski krug evocira ranija sećanja. Ova simultana aktivacija “pritiska vreme” između dve moždane funkcije i tako izrokuje “sećanje sadašnjeg” ili iskušavanje déjà vu.
Kada déjà vu iskustvo postaje problem
Déjà vu može da sugeriše na neurološki problem kada:
- se pojavljuje često (više puta mesečno u odnosu na par puta godišnje)
- je praćen vizuelnim scenama
- je praćen gubitkom svesti i/ili simptomima kakvi su nesvesno mljackanje, snažan osećaj straha, oseća ubrzanog lupanja srca ili nesvesno i besciljno pomeranje ruku
Kada postoji bilo koja sumnja u vezi uzroka déjà vu, važno je konsultovati neurologa.
Izuzev u epilepsiji déjà vu se može videti u vaskularnoj demenciji i ređe u drugim demencijama.
Dr. Ristić je neurolog u neurološkoj ordinaciji Neuro3.